Полазак Лике Мустајбега у сватове Челебић Хасану. 0001    Пиће пију приморски сердари, 0002    У Приморју граду бијеломе, 0003    Редом пију крањци у мејхани. 0004    Посједала узвишна господа, 0005    У врх сједе до два побратима, 0006    Једно побро млад задарски бане, 0007    А до њега херцег Новљанине, 0008    Па до њиха узвишна господа, 0009    Генерали и млади сердари. 0010    Јандат сједи девет лацманина, 0011    Пију пиће разговарају се. 0012    О свачем су еглен заметнули, 0013    О јунаштву и о добри коњи. 0014    Неко себе фали у мејхани, 0015    Неко фали ата на јаслима, 0016    Неко с’ фали остарилом мајком, 0017    А све шути од Новога бане, 0018    Нит он фали себе ни парипа, 0019    Већ’ окисо главу обисио, 0020    Ни с ким бане да дивани неће. 0021    А пита га од Задарја бане: 0022    „Побратиме од Новога бане, 0023    Што с’ окисо главу обисио, 0024    Што ти ни с ким да диваниш нећеш, 0025    А не фалиш себе ни алата, 0026    Кад ми знамо, да си јунак прави“. 0027    А вели му од Новога бане: 0028    „Побратиме од Задарја бане, 0029    Што ме питаш у пјаној мејхани, 0030    Када знадеш шта је и како је. 0031    Мене побро герзовање прогје, 0032    Још се побро оженио нисам, 0033    Мени побро четрест година. 0034    Мореш оно утувити вриме, 0035    Кад сам сишо на дољне Котаре, 0036    А до куле Мирковића Павла. 0037    Ја запроси Јефимију младу, 0038    Јефимију Мирковића Павла. 0039    Прстен дадо, свадбу уговори. 0040    Док дивојку побро прстенова, 0041    Ја потроши тришта маџарија, 0042    Па ја сидо до Херцег Новога, 0043    А да купим кићене сватове. 0044    За то љута змија подпазила, 0045    Љута змија Куртагић Хасане, 0046    Од Госпића испод Перушића, 0047    Да доћера дебела ђогата 0048    На Исламе, на дољне Котаре, 0049    А до куле Мирковића Павла. 0050    И ујагми младу Јефимију. 0051    Па је не сће свести до Госпића, 0052    Не ћеде се оженити с њоме, 0053    Већ је снесе на Удбину равну, 0054    Поклони је Хамзи циганину, 0055    А за потков у ђогата свога. 0056    Та се радост на жалост окрену, 0057    Па том прошло дви године дана, 0058    Опет сидо на Котаре равне, 0059    А до куле Цанковић Илије. 0060    Ја испроси Ану Цанковића, 0061    Прстен дадо, свадбу уговори. 0062    Док испроси Ану Цанковића, 0063    Ја потроши триста маџарија, 0064    Па ја сишо до Херцег Новога. 0065    Да покупим кићене сватове. 0066    Опет за то змија подпазила, 0067    Љута змија Хасан Куртагићу. 0068    Опет шћера дебела ђогата, 0069    На котаре кули Цанковића, 0070    И ујагми Ану Цанковића, 0071    И та с’ радост на жалост окрену 0072    Нити се сће до Мусића бјела, 0073    Да с’ ожени с њоме на Удбини, 0074    Већ је снесе на широку Лику, 0075    Поклону је Мехи бојаџији, 0076    А за шару у ђогата свога. 0077    По том прошле дви године дана, 0078    Ја посидо дебела алата, 0079    Па ја сидо селу Чекићеву. 0080    А до куле браће Југовића, 0081    Па испроси Анђу Југовића. 0082    И ту цуру побро прстенова, 0083    Ја потроши триста маџарија, 0084    Па ја сидо до Херцег Новога. 0085    Да покупим кићене сватове, 0086    И за то је змија подпазила, 0087    Љута змија Хасан Куртагићу. 0088    Он доћера ђогу кога, вели 0089    До малена села Чекићева, 0090    И ујагми сестру Југовића, 0091    Одведе је на широку Лику. 0092    Ни ту Хасан не сће оженити, 0093    Већ је снесе на Удбину равну, 0094    Поклону је Омеру крчмару, 0095    За дви чаше руменога пића. 0096    И то би ти мала шала била, 0097    Већ је Турчин јемин учинуо. 0098    Заклео се дином и аманом, 0099    Да се бане оженити неће, 0100    Док је жива Куртагић Хасана, 0101    Па ја не знам што ћу од живота“. 0102    Кад те бане разумио ричи, 0103    Па он вели Новљанину бану: 0104    „Побратиме од Новога бане, 0105    Сад ћу тебе побро оженити. 0106    Ево побро од Новога бане, 0107    Ево дука младије сердара, 0108    У свакога младије сестара, 0109    Сваки ће ти сестру поклонути. 0110    Коју ’ш побро китли дивичицу? 0111    Хо ’ш ли побро од Новога бане, 0112    Ево дуке Николе сердара, 0113    У њег има сестра на оџаку, 0114    Липа Нинка свег римлука дика, 0115    Да је љепше у Котари нејма, 0116    А небој се Хасан Куртагића, 0117    Док је жива бана Задранина. 0118    Ја ћу т’ бити куме код дивојке, 0119    А прекумак Сргјанићу Павле, 0120    Сват ће бити Михајло војвода. 0121    Ја ћу повест седам лубарада, 0122    Уз лубарду врћи по хиљаду, 0123    Око куле шанац ископати, 0124    А у шанац насути солдате, 0125    Па не бој се Хасан Куртагића, 0126    Неће моћи кули Николиној“. 0127    То је побро побру послушао, 0128    Од Николе сестру запросио, 0129    Запросио, па је испросио, 0130    Прстен дао свадбу одредио, 0131    Стала свадба триста маџарија. 0132    Кад Никола сестру поклонуо, 0133    У велике мисли ударио, 0134    Па се спрема Никола Сердаре, 0135    Па он крену на Стапарје равно, 0136    А до куле своје од камена. 0137    Кад с’ Никола кули помолио, 0138    Опази га сестра на оџаку, 0139    Па пред брата изшетала свога, 0140    Дочекала брата на вратима. 0141    Кад погледа Нинка дивичица, 0142    Ал јој братац чехру проминуо. 0143    Питала га сестра на авлији: 0144    „Брате драги Никола сердаре, 0145    Што с’ у лицу боју преврнуо. 0146    Да се ниси с киме завадио, 0147    Ја да ниси пићем прећерао, 0148    Да те није мејдан поклопио?“ 0149    А Никола сестри говорио: 0150    „Сестро моја у мене једина, 0151    Нисам сестро пићем прећерао, 0152    Нит се скиме јесам завадио, 0153    Нит је мене мејдан поклопио, 0154    Већ сам тебе сестро поклонуо, 0155    Поклонуо Херцеглији бану, 0156    Ти ћеш бити баница госпоја“. 0157    Кад те ричи Нинка разумила, 0158    Грохнуше јој сузе од очију. 0159    А вели јој Никола сердаре: 0160    „Сестро моја у мене једина, 0161    Што ти сузе иду од очију, 0162    Ти се не бој Куртагић Хасана, 0163    Неће тебе Хасан ујагмити, 0164    Јер ће доћи седам лубарада, 0165    А уз сваку доћи по хиљада. 0166    Око куле шанац ископати, 0167    А у шанац насути солдата. 0168    Кум ће бити од Задарја бане, 0169    А прекумак Сргјанићу Павле, 0170    Сват ће бити Михајло војвода“. 0171    Кад те ричи Нинка разумила, 0172    Она брату своме говорила: 0173    „Брате драги Никола сердаре, 0174    Ја баница никад бити нећу, 0175    Преко вјере ја за бана поћи. 0176    Ја сам другом вјеру утврдила“. 0177    Кад Никола сестру разумио, 0178    Па он куша сестру на авлији; 0179    „Сестро драга у мене једина, 0180    Ја коме си тврду виру дала, 0181    Кажи брату данас у авлији. 0182    Коме рекнеш моја секо драга, 0183    Оном ће те братац поклонути“. 0184    Он превари Нинку у авлији, 0185    Ја шта рече цура у авлији: 0186    „Брате драги Никола сердару, 0187    Ја се јесам вири завирила, 0188    Да ја млада у Приморје нећу, 0189    Док је главе Хасан Челебића, 0190    Од Грачаца Челебића сина.“ 0191    Кад Никола сестру разумио, 0192    Па он сестри својој говорио: 0193    „Сестро моја змија те ујела, 0194    Што ће теби Челебић Хасане? 0195    У Хасана нигди ништа нејма, 0196    Потље добра доре од мејдана, 0197    И на њему свитлога одила, 0198    И бијеле куле у Грачацу“. 0199    Кад те ричи Нина разумила, 0200    Она вели Николи сердару: 0201    „О мој брате Никола сердару! 0202    Нек у њега нигди ништа нејма, 0203    Потље мамна дора од мејдана, 0204    Јер ће Хасан изјахати дору, 0205    Стирати га на Стапарје равно, 0206    Уфатити таког господина, 0207    Па га свести на Удбину равну, 0208    Па ће њега агом учинити, 0209    Ето доста и мени и њему“. 0210    Кад те ричи сердар разумио, 0211    Од себе јој силу ударио, 0212    Два јој здрава полетише зуба, 0213    Два јој млаза крви поцурише. 0214    А фати се плетене канџије, 0215    А побиже цура са авлије, 0216    За њом скаче Никола сердаре. 0217    А цура се хитра догодила, 0218    Па побиже у своју одају, 0219    Око себе врата затворила. 0220    Да видимо Николе сердара, 0221    Ђе на врата килит навалио, 0222    Он закључа Нинку дивичицу. 0223    Да видимо Нинке у одаји. 0224    Ђе је сјела код џамли пенџера, 0225    Она гледа гори Вучијаку, 0226    А све куне Вучијак планину; 0227    А нека те Вучијак планино, 0228    Твоје брдо никад не листало, 0229    Твоје брдо у море пропало, 0230    Да је поље коњу под ногама, 0231    Да ја видим кулу Хасанову, 0232    Је ли код ње Челебић Хасане“. 0233    Па настави клети Челебића: 0234    „Мој Хасане срце из њедара, 0235    Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио, 0236    Да је мене братац поклонуо 0237    Копилану бану Новљанину“. 0238    Па шарену књигу направила, 0239    Шта је у њој цура написала? 0240    „Мој драгане Челебић Хасане, 0241    Ето књига срце из њедара, 0242    Мореш оно утувити вриме, 0243    Кад смо прије вјере притврдили. 0244    Ја сам теби дала обиљежје, 0245    Мој Хасане триста маџарија. 0246    Ако си их у пићу попио, 0247    Халал ти је на обадва свита. 0248    Ако си се одужио дуга 0249    Те ти их је дужник префатио, 0250    Халал ти је на обадва свита. 0251    Ако си их на жену метнуо, 0252    Е да Бог да ти је пожелио, 0253    Брзо теби Нинка на ум пала, 0254    Па ти сишо на Стапарје равно, 0255    Па извео мене до Грачаца. 0256    Знаш Хасане, срце из њедара, 0257    Кад сам сишла селу Чекићеву, 0258    А до куле Боже капетана, 0259    Туј нас било тријест дивојака. 0260    Туј си и ти дотиро дората, 0261    Туј смо опет вире потврдили, 0262    И туј сам ти дала обиљежје, 0263    И туј дадо триста маџарија, 0264    Па ти дала перо пауново. 0265    Ако си их у пићу попио, 0266    Халалим ти на обадва свита, 0267    Ако их је дужник префатио, 0268    И тако ћу теби халалити. 0269    Ако си их на жену метнуо, 0270    Никад ти их халалити нећу, 0271    Брзо ћеш је ага пожелити, 0272    Брзо ће ти Нинка на ум пасти, 0273    Већ Хасане срце из њедара, 0274    У ред ће ми и сватови доћи, 0275    И доћи ће седам лубарада, 0276    На лубарду хиљаду солдата, 0277    Око куле шанац ископати, 0278    А у шанац насути солдаде“. 0279    Кад је таку књигу направила, 0280    Лахко јој је књигу саставити, 0281    Ал’ је тешко књигоношу наћи. 0282    Сједи Нинка код џамли пенџера, 0283    Па све мисли и премишља сама; 0284    Лахко б’ она књигоношу нашла, 0285    Да јој нису затворена врата. 0286    Она гледа пољем Стапарскијем, 0287    Уз поље се сужањ помолио, 0288    Управио кули Николиној. 0289    Све га Нинка сејри са пенџера, 0290    Док под кулу сужањ искочио, 0291    Па он проси главно дуговање. 0292    А вели му Нинка са пенџера: 0293    „О Бога ти сужње невољниче, 0294    Откле јеси од којега града; 0295    Како ли се по имену вичеш? 0296    Коме просиш главно дуговање? 0297    Коме просиш коме га доносиш?“ 0298    А вели јој сужањ са авлије: 0299    „О чујеш ме гиздава дивојко, 0300    Кад ме питаш, право да ти кажем, 0301    Јесил’ чула Сеидију старог, 0302    Из Удбине града каменога 0303    По имену Сејдића Алију, 0304    А ја просим главно дуговање, 0305    Њекаквоме Божи капетану. 0306    Кад дивојка, те разуми ричи, 0307    Она вели Сејидић Алији: 0308    „Ја Бога ти сужањ невољниче, 0309    Би ли мене нешто послушао, 0310    А ја ћу ти дати дуговање.“ 0311    А вели јој сужањ у авлији: 0312    „А би госпе обадва ми свита“. 0313    Кад дивојка ричи разумила, 0314    Она вели Сејидић Алији: 0315    «Хош’ ли мени шарну књигу снити 0316    А на руке Челебић Хасану 0317    До Грачаца града бијелога; 0318    А даћу ти триста маџарија“. 0319    Кад то зачу Сејидић Алија, 0320    И он вели Нинки са авлије: 0321    „Дај ми Нинка књигу шаровиту, 0322    И дај мени триста маџарија“. 0323    Кад те Нинка разумила ричи, 0324    Она свеза триста маџарија, 0325    У златну их риду завезала. 0326    И са њима књигу шаровиту, 0327    Па низ прозор риду отиснула. 0328    Када Але риду прифатио, 0329    Па он крену пољем зеленијем. 0330    Оста Нинка на џамли пенџеру. 0331    Да видимо Сејидић Алије, 0332    Све је поље зечки прескакао. 0333    Већ Алију ноћца уфатила, 0334    Ђе ће Але конак учинути. 0335    Ал’ га нигје ни чинити неће, 0336    Сву ноћ Але гору путовао, 0337    Док Вучијак гору преметнуо, 0338    Већ му сунце перо помолило, 0339    Помоли се пољу Грачачкоме. 0340    Ко ће Алу први угледати, 0341    Угледа га Челебић Хасане, 0342    Јер је Хасан рано уранио 0343    Па он сјео код топла пенџера, 0344    Па он срче кафу из филџана, 0345    Самурли се ћурком обгрнуо. 0346    Да видимо Сејидина сина, 0347    Када дојде Челебића кули, 0348    Па он виче Челебић Хасана. 0349    Испадоше момци из ахара, 0350    Па казаше Челебић Хасану, 0351    Да га тражи невољан просјаче. 0352    А вели му Челебић Хасане: 0353    „Повед’ те га мени у одају“. 0354    Уведоше Сејидића Алу. 0355    Када Але угје у одају, 0356    Па Хасану турски селам викну, 0357    Њему Хасан натраг одпримио, 0358    Питаше се за мир и за здравље. 0359    Тад се фати Сејидићу Але, 0360    Па му даде књигу шаровиту. 0361    Када Хасан књигу прегледао, 0362    Смрче му се чело на четверо, 0363    Очи му се крви надолише, 0364    Дигли му се уз вилицу брци. 0365    На њему се длака исправила, 0366    Ко на вуку просинца мисеца, 0367    Па он скочи на ноге лагахне, 0368    Па он вели Сејидићу Али: 0369    „Ја бога ти сужањ невољниче, 0370    Откле јеси, од којег си града, 0371    Како ли се по имену вичеш, 0372    Коме просиш главно дуговање? 0373    А вели му Сејидић Алија 0374    „Побратиме Челебић Хасане, 0375    Зар ти мене познати не мореш, 0376    Свога побру Сејидића Алу. 0377    А ја просим главно дуговање, 0378    Њекакоме Божи капетану, 0379    Од малена села Чекићева“. 0380    Кад те Хасан разумио ричи, 0381    Он му даде дванест магјарија, 0382    И он вели момку у одаји: 0383    „Ето побро дванест маџарија 0384    Цура му је у књизи правила, 0385    Да т’ је дала триста маџарија. 0386    А ја би те боље даровао“. 0387    Да видимо Сејидина сина, 0388    Сад нек иде Божи капетану, 0389    Нек му носи главно дуговање. 0390    А ста вика Челебић Хасана, 0391    Па он виче слуге из одаје: 0392    „Брзо мени спремајте дората, 0393    Као да ће на заглед дивојци, 0394    Док се и ја у одаји спремим“. 0395    Па се стаде Хасан опремати, 0396    Ја како се Челебић опрема. 0397    Кад се спреми Челебић Хасане. 0398    Па он спаде до коња дората, 0399    Па готова ата појахао, 0400    Па он крену на широку Лику, 0401    Нека иде и конаке гради. 0402    Помоли се пољу Удбињскоме, 0403    Већ му сунце на кушлуку било, 0404    Он угледа Ликине беглуке, 0405    У седлу се притврди дорату, 0406    А за дизгин руком префатио, 0407    Жуту чизму уз њег прислонуо. 0408    Чизма жута а мамуза љута, 0409    Он показа дори марифете, 0410    А сејри га Лика са пенџера. 0411    Да видимо Челебић Хасана, 0412    Шта му ради дорат од мејдана? 0413    Све му клече на прва колина. 0414    Кад кад дорат главом измахује, 0415    Све из уста пину изваљива, 0416    Преко аге пина прескакује, 0417    Па на сапи каља рисовину. 0418    На њему се ага испричио. 0419    Самур му се ћурак раширио, 0420    Свијетле му се токе и бркове. 0421    А ста вика Лике Мустајбега: 0422    „Дјецо моја, моји соколови, 0423    Видите ли момка и дората, 0424    Од Грачаца Челебић Хасана? 0425    Наког аге у свој Лици нејма“. 0426    Мало ближе кад се примакнуо, 0427    Онда Лика хрђум учинуо. 0428    Испадоше до два службеника, 0429    Да прифате од аге дората, 0430    Ага свога осиде дората, 0431    Нит га вода, нит га коме даје, 0432    Удари му силе уз образе, 0433    Забаци му дизгин на јабуку, 0434    Сам се дорат поче окретати. 0435    Још му вели Челебић Хасане: 0436    „Де се водај, ако ти је драго“. 0437    Па окрену у беглук мејхану, 0438    Па агама турски селам викну. 0439    Он беговој погрмио руци. 0440    Да пољуби пребијелу руку. 0441    Не да беже руке пољубити, 0442    Код себе му мјесто намјестио. 0443    Када сједе Челебић Хасане, 0444    Саставише код њег обреднице. 0445    Кад се ага пића напојио, 0446    Ракија му еглен отворила, 0447    Тад се фати књиге шаровите, 0448    Даде књигу Лики Мустајбегу. 0449    Књигу гледа Лика Мустајбеже, 0450    Књигу гледа у агу погледа. 0451    Па он аги заче говорити: 0452    „Моје дите Челебић Хасане, 0453    Тамо т’ беже неће у сватове, 0454    Ја сам тебе сине оженио, 0455    А тебика сад потребе нејма, 0456    Да ти идеш на Стапарје равно, 0457    Порад Нинке Николе сердара, 0458    Јер ти имаш љубу код колина, 0459    Да је љепше у Удбини нејма. 0460    И ти имаш два пособца сина, 0461    Један ти је од седам година, 0462    Други ти се јагми о дорату. 0463    Ја сам тебе агом направио, 0464    Ја сам теби чифлук поклонуо, 0465    У чифлуку шездесет димова, 0466    И агалук тридесет нефера. 0467    И кулу ти сине направио, 0468    У Грачацу граду бијеломе“. 0469    Кад те Хасан ричи разумио, 0470    Па он вели Лики Мустајбегу: 0471    „Чујеш Лика дирек од Удбине, 0472    Сваком данас у беглуку фала, 0473    Не фала ти Лика Мустајбеже 0474    Што ми рече данас у мејхани. 0475    Да си мене агом направио, 0476    Ниси мене агом направио, 0477    Ниси мени поклоно чифлука, 0478    Ниси мене беже оженио, 0479    Ниси мени куле начинио, 0480    Већ госпоја Мустајбеговица. 0481    Она мене агом направила, 0482    Она мене јесте оженила, 0483    Она своје кмете поклонила, 0484    Она мени кулу направила, 0485    Севеп тебе Лика Мустајбеже, 0486    Ал’ ево ти вира Мустајбеже, 0487    Кад ти не смиш кули Николиној, 0488    На банови седам лубарада, 0489    Ја ћу ићи Николиној кули, 0490    Кад сам смио Задру леденоме, 0491    Мореш ово утувити вриме. 0492    Кад си беже допао тавнице, 0493    А у Задру каурскоме граду, 0494    Теби бјеше смртцу осудили, 0495    Да т’ изведу Јабланици цркви, 0496    Па да тебе на колац набију. 0497    Туј се свила народ силесија, 0498    Ја погледа беже са дората, 0499    Ја сам свога доћеро дората, 0500    А у Задар цркви Јабланици. 0501    Кад погледа Лика Мустајбеже, 0502    Туј угледа силовиту војску, 0503    Има војске за седам хиљада, 0504    Врви народ цркви намастиру. 0505    Кад погледа беже Мустајбеже, 0506    Туј угледа тебе Мустајбеже, 0507    Ђе те гоне руку савезани, 0508    А пред тобом до два лацманина, 0509    Носе јелов колац у шакама, 0510    А за тобом седамнест хиљада. 0511    Све се збило код бијеле цркве, 0512    Има војске тридесет хиљада. 0513    Кад сам смио туде ударити, 0514    А и теби руке опростити, 0515    Бацити те на сапи дорату, 0516    Па однити на широку Лику, 0517    Смијем ваљда Николиној кули“. 0518    Па он скочи на ноге лагане, 0519    А за њиме Лика Мустајбеже, 0520    За ћурак га руком уфатио: 0521    „Стани сине Челебић Хасане, 0522    Ја се шалим с тобом у одаји, 0523    Ја ћу теби у сватове поћи“. 0524    Па повика ускок Радована: 0525    „Радојица моја вирна слуго, 0526    Де уведи дору Челебића, 0527    Па га свежи код голуба мога. 0528    На њег’ метни троје букагије, 0529    Двоје нове а треће половне“. 0530    Јер се боји Лика Мустајбеже, 0531    Јер он знаде Челебић Хасана, 0532    Да би Хасан сишо на котаре. 0533    Па му зато затворио дору, 0534    Јер без доре тамо хода нејма. 0535    Ја ста вика Лике Мустајбега: 0536    „О чули ме Тале Личанину, 0537    Хајд узјаши ата кулатаста, 0538    Па ти хајде низ широку Лику, 0539    У шездесет и седам паланки. 0540    У свакоме имаде ајана, 0541    Сваком ’ш селам Лике Мустајбега, 0542    Нек’ свак тежи до Удбине равне, 0543    Нек поведе кићене сватове, 0544    У сватове Челебић Хасану“. 0545    Одмах Тале бега послушао 0546    И окрену уз врховну Лику. 0547    Да видимо бега Мустајбега, 0548    Ђе он викну ускок Радована: 0549    „Хајде Раде Вукашићу моме, 0550    Поздравићеш Вукашића кнеза. 0551    Нек поћера тајин и захиру 0552    У сватове Челебић Хасану“. 0553    Опет викну Ђулић бајрактара: 0554    „Сине драги Ђулић бајрактару, 0555    Хајде сине пољу Мутилићу, 0556    Па разапни бегова чадора, 0557    Зелен бајрак повиј у ледину, 0558    Нек’ се купе Личке набодице, 0559    Док се и ја спремим на ахару. 0560    Сутра рано у рагјање сунца 0561    Купиће се Личке набодице“. 0562    Да видимо Лике Мустајбега, 0563    Како с’ Лика спрема Мустајбеже, 0564    Нек се спрема како њему драго, 0565    Да видимо ускок Радована 0566    Кад је сишо Вукашићу кнезу. 0567    Кнез је њега добро дочекао, 0568    За готову софру посједоше. 0569    Кад је Раде пићем дофатио, 0570    Онда вели Вукашићу кнезу: 0571    „О чули ме Вукашићу кнеже, 0572    Знаш ли кнеже мили побратиме, 0573    Ја сад шта сам дошо до тебека. 0574    Мене ј’ посло Лика Мустајбеже, 0575    Да ја теби сидем до чардака, 0576    Да ти носиш тајин Мутилићу 0577    За сватове Челебић Хасана“. 0578    Кад те кнеже разумио ричи, 0579    Па он вели ускок Радовану: 0580    „Фала Богу и данашњем дану, 0581    Кад ће беже ићи четовати, 0582    Сад ћу њему тајин поћерати“. 0583    Када кнеже сакупљати погје, 0584    Како скупља тајин и захиру? 0585    На торове јаловице овце, 0586    На мејхане пиће и ракију, 0587    На хамбаре бјелицу пшеницу, 0588    На џелепе краве и волове, 0589    На дућане жуте маџарије, 0590    С чим ће беже дјецу даровати 0591    За маџарске осјечене главе. 0592    Када кнеже тајин саставио 0593    Па он с Радом крену Мутилићу. 0594    Ал’ на пољу бега затекоше, 0595    И код њега Челебић Хасана. 0596    Кад им сутра био дан освану 0597    Помоли се бегу под чадоре. 0598    Стаде дрека Тале Личанина, 0599    Ја шта виче Тале Личанину: 0600    „Де погледај Лика Мустајбеже: 0601    Сва се наша Лика замутила“. 0602    Кад погледа беже Мустајбеже, 0603    Он угледа на пољу зелену, 0604    Сва му с’ Лика свила на Рудине, 0605    Готови се свати опремили. 0606    Онда викну Лика Мустајбеже: 0607    „Челебићу моје дите драго, 0608    Хајде сада до Грачаца билог, 0609    Сутра рано до рагјања сунца, 0610    Да си мени сишо на Рудине 0611    И савео своје Грачанлије“. 0612    Тада Хасан на ноге скочио, 0613    Па он свога дору појахао. 0614    Кад дорату паде по перчину, 0615    Па окрену до Грачаца свога. 0616    Када Хасан сиде до Грачаца. 0617    Хасан својој кули ударио, 0618    Ал’ га чека триста Грачанлија, 0619    Све готови у сватове поћи. 0620    Да видимо Челебић Хасана, 0621    Он осиде дебела дората, 0622    Па га ето у високу кулу. 0623    Дочека га љуба на вратима, 0624    Она њему тихо говорила: 0625    „Ђе си драги срце из њедара, 0626    Јеси л’ био на широкој Лици, 0627    Јел’ ти Лика свате покупио? 0628    Хо ’ш ли ићи на Стапарје равно 0629    Порад Нинке сестре Николине, 0630    Да с’ ожениш дражи од очију, 0631    Себи љубу мени вирна друга. 0632    Заједно ћу с њоме друговати, 0633    Хајде драги хајиром ти било. 0634    Што мислио оно учинуо, 0635    Душмани ти под ногама били, 0636    Ко дорату плоче и поткови. 0637    Куд ходио срце из њедара, 0638    Опет с’ мени здраво повратио“. 0639    Кад те ага разумио ричи, 0640    Шта му рече виреница љуба, 0641    Он се фати руком у џепове, 0642    Извади јој триста маџарија, 0643    Па он даде госпи на вратима: 0644    „На ти срце триста маџарија, 0645    Ако умрем, да ти дужан нисам. 0646    Па се ага натраг повратио, 0647    Па га ето на авлију сиде, 0648    Па готова ата појахао, 0649    А за њиме триста Грачанлија, 0650    Окренуше на широку Лику. 0651    Већ им сунце на исходу било, 0652    Кад су сишли на поље Удбинско 0653    До чадора Лике Мустајбега, 0654    А ста вика Лике Мустајбега: 0655    „Челебићу моје дите драго, 0656    Ето свата, ето бајрактара, 0657    Сад окрећи куд је теби драго, 0658    Сад ког’ ћемо врћи буљукбашом. 0659    Да нас сведе на Стапарје равно“. 0660    А ста вика Хасан Челебића: 0661    „Ја ћу беже бити буљукбаша. 0662    Ја ћу свести силовиту војску 0663    А до куле Николе Сердара“. 0664    Па окрену Челебић Хасане, 0665    А за њиме седам бајрактара, 0666    Ређају се личке набодице. 0667    Види Хасан силовиту војску, 0668    Вишта глава Челебић Хасане, 0669    Он надмеће дрвене чардаке; 0670    Када сиде на Стапарје равно, 0671    Отален се види до Стапарја 0672    И бијеле куле Николине. 0673    Онда беже Челебића викну: 0674    „Челебићу ти устави војску“. 0675    Кад Челебић војску уставио, 0676    Онда вели Лика Мустајбеже; 0677    „Ко ће кули Николиној сићи, 0678    Уходити Николину кулу; 0679    Јели дошо од Новога бане; 0680    И са њиме млад задарски бане; 0681    Је ли с њима силовита војска“. 0682    Сви Личани шуте не диване, 0683    А ста вика Челебић Хасана: 0684    „Ја ћу беже на Стапарје сићи 0685    И његову кулу уходити“. 0686    Па он скочи са дората свога, 0687    Па потеже хегбе са дората, 0688    Па се свуче, те се преобуче, 0689    На се удри шпањулско одило, 0690    Када спреми себе и дората, 0691    Па појаха дебела дората, 0692    Кад отишће Челебић Хасане. 0693    Онда викну Лика Мустајбеже: 0694    „Сине драги Челебић Хасане, 0695    Ето идеш Николиној кули, 0696    Немој сине заметати кавге 0697    У авлији Николе сердара“. 0698    А вели му Челебић Хасане. 0699    „Нећу Лика заметати кавге, 0700    Већ кад сидем Николиној кули, 0701    Ако б’ вигјо Нинку у авлији, 0702    Да би душман њојзи кидисао, 0703    Ја би онда заметнуо кавгу. 0704    Ако чујеш ларму на Стапарју, 0705    Ако пукну банови топови, 0706    То сам Лика заметнуо кавгу“. 0707    Отлен оде Челебић Хасане. 0708    Да видимо Челебина сина, 0709    Када Хасан на Стапарје сиде, 0710    А до куле Николе сердара, 0711    У авлију ућера дората. 0712    С ким се срета за здравље не пита, 0713    У авлији осиде дората. 0714    Кад погледа Хасан по авлији, 0715    Он угледа столе постављене, 0716    А за столе засјели сердари. 0717    На авлији коло дивојака, 0718    На седмеро коло пофатале, 0719    Сеире их крањци са авлије. 0720    Кад погледа Хасан по авлији, 0721    Он угледа момка на авлији, 0722    Ђе дебела провађа ђогата 0723    У тебдилу шпањулском одилу. 0724    То је глава Хасан Куртагића. 0725    Кад се они срели у авлији. 0726    Згледаше се један на другога. 0727    Као вуци у злој годиници. 0728    Мало вриме ни дуго не било, 0729    Ал на врата двоје лацманчади, 0730    Осидоше коње у авлији, 0731    А све билим зубим пошкрипују. 0732    «Е како се јесмо опремили, 0733    Сад да дојду два Чејванагића, 0734    Видили би што видили нису». 0735    Мало вриме ни дуго не било 0736    Ал’ на врата дви катане младе, 0737    Они јаше вране без биљега. 0738    Позна њиха Челебић Хасане, 0739    То су дјеца старог Чејванаге, 0740    Мехинага и Мухединага. 0741    Дјеца своје ате осједоше, 0742    Они неће колу ни трпези, 0743    Већ ходају а ате водају. 0744    Мало вриме ни дуго не било 0745    Помоли се сердар на дорату. 0746    У тебдилу катанском одилу. 0747    То је глава Диздарева сина, 0748    Он ти неће до трпезе крањцем, 0749    А момак се колу појагмио. 0750    О њега се цуре појагмише, 0751    Јер се присто момак пригодио. 0752    Мало вриме, за дуго не било 0753    Помоли се сердар на авлији 0754    На кулашу коњу од мејдана, 0755    У тебдилу катанском одилу, 0756    То је главом Муратагић Ибро. 0757    Мало вриме, ни дуго не било 0758    Помоли се попе духовниче, 0759    Уз њег други са лијеве стране, 0760    А за њима до два нетијака. 0761    Кад су ђаци ушли у авлију, 0762    Позну њиха Челебић Хасане. 0763    Једно главом Тале Личанине. 0764    Друго главом ускок Радоване 0765    Нетијаци до два Куртагића. 0766    Кад упаде Тале Личанине 0767    Одмах вели бану задарскоме: 0768    „Господине млад од Задра бане, 0769    Де истирај цуре из авлије, 0770    Оћерај их у високу кулу, 0771    Јер како ми моје књиге кажу 0772    Биће данас кавге на Стапарју“. 0773    Али попу нитко не замири, 0774    Јер је попе прећерао пићем. 0775    Да видимо Челебић Хасана, 0776    Како Хасан гледа по авлији, 0777    А познаје личке набодице, 0778    Јер су сишле личке набодице, 0779    У тебдили катанским одили. 0780    Кад погледа Челебић Хасане 0781    У авлији тога курисања, 0782    За њом сједе два силена бана, 0783    Једно ти је од Задарја бане, 0784    А друго је од Новога бане. 0785    Њиха служи Нинка у авлији, 0786    Она њима редне чаше даје, 0787    А пролива сузе од очију. 0788    И спомиње Челебић Хасана. 0789    А вели јој од Новога бане: 0790    „Што проливаш сузе од очију, 0791    Што спомињеш Челебина сина. 0792    Кад ти од њег данас фајде неја. 0793    Јер ти видиш бана Задарскога 0794    И уз њега силовите војске. 0795    Већ дивојко Николина секо, 0796    Де прилегни бану Новлајнину, 0797    А остави Челебић Хасана, 0798    Ти ћеш бити баница госпоја, 0799    Нижи злато испод била врата“. 0800    Кад те Нинка разумила ричи, 0801    Осиче се Новљанину бану: 0802    „Ево т’ вира од Новога бане 0803    Теби бити вирна љуба нећу 0804    Волим млада у воду скочити“. 0805    Кад те бане разумио ричи, 0806    Од себе јој силу ударио, 0807    Два јој здрава полетише зуба, 0808    И два млаза крви ударише. 0809    Она писну а Хасана викну: 0810    „Ђе си драги Челебић Хасане, 0811    Да ме можеш вигјат у невољи, 0812    Како м бије дински душманине“. 0813    Кад те Хасан разумио ричи, 0814    Своме срцу одолит не може, 0815    Већ он викну а припаде дори, 0816    Па готова ата узјахао, 0817    А повика Нинку дивичицу: 0818    „Ево мене срце из њедара“! 0819    Па поскочи столу и трпези. 0820    Да видимо Челебић Хасана, 0821    Прије Хасан изјахо ђогата, 0822    Па поскака столу и трпези, 0823    А ђогату кајас префатио. 0824    Добар му се ђогат притрефио, 0825    Прве ноге врже на столице. 0826    Од Хасана полетила ћорда, 0827    А он викну Новљанина бана: 0828    „О чули ме од Новога бане, 0829    Јесам ли ти бане поручио, 0830    Да се бане оженити нећеш 0831    Док је жива Челебић Хасана. 0832    Што ми књигу опремио ниси, 0833    Да ти дадем изун од себека, 0834    Да се можеш оженити бане? 0835    Ал’ ме бане ти упито ниси, 0836    Вира и Бог оженит се нећеш“. 0837    Сијну њему коланкиња ћорда. 0838    А са бана полетила глава, 0839    У авлију развргла се кавга. 0840    Ја ста вика попа духовника, 0841    И он виче задарскога бана: 0842    „Бјежи бане у високу кулу, 0843    Авлија је пуна Удбињана“. 0844    Кад је бане попа преслушао, 0845    Он побиже у високу кулу. 0846    И дивојке у кулу побигле, 0847    Тале кулу добро притврдио. 0848    Појде бане уз високу кулу, 0849    А да виче своје официре, 0850    Да опале с Кошева топове, 0851    Њега Тале за гркљан прифати, 0852    Па повика Задарскога бана. 0853    „Стани бане један хунцутину, 0854    Ово није попе духовниче, 0855    Већ је ово Тале Личанину, 0856    А са својим ускок Радованом. 0857    И са дјецом младом Куртагића“. 0858    Уставише од Задарја бана. 0859    Да видимо млади Удбињана, 0860    Кад су они кавгу заметнули. 0861    Тад су пукли банови топови, 0862    Чуо их је Лика Мустајбеже, 0863    Одмах беже подигнуо главу, 0864    Па дружини својој говорио: 0865    „Дјецо моја млади Удбињани, 0866    Ено сада топи испуцаше, 0867    Ено Хасан заметнуо кавгу, 0868    О добре се ате појагмише. 0869    Да видимо Лике Мустајбега. 0870    Кад се Лика кули примакнуо 0871    А побиже војска из шамаца, 0872    Ђе ниј’ главе није ни узглавља. 0873    Да видимо Лике Мустајбега, 0874    Кад навали Николиној кули, 0875    А ста вика Тале Личанина: 0876    „Не ударај Лика Мустајбеже, 0877    Није кула Николе сердара, 0878    Већ је у њој Тале Личанину, 0879    Ја сам себи тицу уфатио“. 0880    Да видимо Лике Мустајбега. 0881    Ђе удари кроз Стапарје равно, 0882    До малена села Чекићева, 0883    Поробише, ватром попалише, 0884    Па се они натраг повратише, 0885    Лика скупља своје набодице. 0886    Како које аге испадају, 0887    Њеко гони дила савезана, 0888    Њеко носи осјечену главу, 0889    Добро њиха Лика дароваше. 0890    Помоли се Челебић Хасане, 0891    И он носи осјечену главу, 0892    То је глава Николе сердара, 0893    И он носи Нинку дивичицу, 0894    Што је љепше на Приморју нејма. 0895    Да видимо Талу Личанина, 0896    Кад је Тале кулу отворио, 0897    И извео Задарскога бана, 0898    И извео тријест дивојака, 0899    Па он прода тријест дивојака, 0900    И ожени личке бајрактаре, 0901    Све дивојку за жут дукат даје. 0902    Кад се они туде окупише, 0903    Па кренуше на врховну Лику, 0904    Није бегу изгинула војска, 0905    Јер је влашка војска побигнула. 0906    Да видимо Тале Личанина, 0907    Он поклону Задарскога бана, 0908    Поклону га Лики Мустајбегу. 0909    Отле оде Лика Мустајбеже, 0910    Куд год иде до Грачаца сиде 0911    И ожени Челебић Хасана, 0912    Кум му био и пир опремио. 0913    Кад женили Челебић Хасана. 0914    Потурчили Нинку дивичицу. 0915    Отале се они разасули 0916    Сам остаде Челебић Хасане, 0917    И са њиме обадве госпоје. 0918    Док су били, баш су добро били, 0919    А добро се госпе миловале, 0920    С-њима лијеп пород породио. 0921    Од мен’ пјесма, а од Бога здравље.